ЛАЗА КОСТИЋ, ВИЛИЈАМ ШЕКСПИР И НОВИ САД

УКРШТАЈ МАРИНЕ МИЛИЋ РАДОВИЋ ЛАЗА КОСТИЋ, ВИЛИЈАМ ШЕКСПИР И НОВИ САД Текст: Зоран Максимовић и Марина Милић Радовић Музика: Франц Шуберт, Соната у Бе дуру, први став Тристагодишњица Шекспировог рођења прослављена је широм Европе, а код нас једино се Нови Сад могао подичити свековином барду у част. 30. април 1864. године, Новосађани исписују као дан величанствено обележеног јубилеја. То је истовремено и важан датум у историји наше културе. Сценом из Ричарда Трећег први пут је инсценирано дело Шекспира на Балкану, и први пут је на српској позорници изговорен јампски стих! Тог дана је у Србији отпочела традиција приказивања дела највећег драмског песника света! Ил’ бит’ ил’ не бит’, то се пита сад: То је мој оригиналан превод! Ја живим за то да говорим истину! А не лаж! Као онај лажно подметнут цитат, који професори деценијама непроверено и погрешно потурају гимназијалцима. А истина је: У IV чину, V појави, Лаерт од краља тражи одговор где му је отац речима: Сад нема ту трт - мрт! Казуј му смрт! А не: „Трт мрт, живот или смрт”, речи које су злобници подметнули Хамлету у уста.